Das Der, Die

Der, Die, Das : tajne roda u nemäkom jeziku Iz predgovora srpskom izdanju Evo jedne zanimljive knjige o kojoj se u poslednje vreme veoma polemi¿e. Konstantin Vajenas ovo delo pi¿e - a Kornet ga izdaje u srpskom prevodu - u nadi da ¿e onima koji u¿e nemäki jezik kao strani biti od izvesne, mo¿da i su¿tinske pomo¿i. U nemäkom jeziku postoji mu¿ki, ¿enski i srednji rod imenica i on je oznäen odre¿enim ¿lanom der, die ili das koji stoji uz imenicu. Budu¿i da se svaka imenica u¿i zajedno sa gramati¿kim rodom, upravo ta dodela gramati¿kog roda predstavlja najve¿u pote¿ko¿u u¿enicima nemäkog jezika. Pisano na engleskom, ovo delo se pre svega obräa govornicima engleskog koji u¿e nemäki, budu¿i da u engleskom ispred imenice ne stoji ¿lan koji oznäava rod te imenice. Ova knjiga je svakako korisna i govornicima srpskog. Srpski jezik poznaje mu¿ki, ¿enski i srednji rod imenica, ali postoje dve bitne stvari koje treba naglasiti: Prvo, iako postoji dosta primera gde se rodovi imenica u oba ova jezika poklapaju, te lako dolazi do transfera, odnosno preslikavanja roda iz maternjeg jezika u nemäki, to nije uvek slu¿aj. Taman kad govornici srpskog pomisle da je gramati¿ki rod u nemäkom lak, pogre¿e u dodeli roda i shvate da svaku nemäku imenicu moraju da nau¿e zajedno sa odre¿enim ¿lanom koji ispred nje stoji i koji je istovremeno marker roda. Dakle, da nau¿e napamet. Tako u¿enje roda nemäkih imenica i nama predstavlja pote¿ko¿u. Drugo, svaka imenica u srpskom ima svoj rod koji je u odnosu na nemäke imenice pre¿utan ili nevidljiv (ku¿a, drvo, pas). Naime, on postaje vidljiv tek kad koristimo npr. pokazne zamenice (ta ku¿a, ovo drvo, takav pas) ili prisvojne zamenice (moja ku¿a, tvoje drvo, njegov pas), ali ne postoji odre¿eni ¿lan koji se navodi uz imenicu kao marker roda. Ova knjiga ¿e, dakle, znäiti kako govornicima srpskog i drugih jezika u kojima se rodovi imenica razlikuju u odnosu na nemäki, tako i govornicima onih jezika koji ne poznaju kategoriju roda. Kad se naviknete na ideju da za svaku imenicu u nemäkom morate da znate rod, slede¿i korak je da poku¿ate da olak¿ate sebi u¿enje tako ¿to ¿ete shvatiti zäto su neke imenice bä jednog odre¿enog roda. Koliko ¿e vam ova knjiga znäiti prilikom u¿enja nemäkog, isklju¿ivo je na vama. Ono ¿to je sigurno - bez poznavanja roda imenica se u nemäkom jeziku jednostavno ne mo¿e, ako ¿elite da pravite smislene i gramati¿ki ispravne re¿enice. Vajenas smatra da je sve mnogo lak¿e kad se shvate principi kojima se rukovodi pri dodeljivanju mu¿kog, ¿enskog ili srednjeg roda nemäkim imenicama. On navodi dva pravila za imenice svakog pojedinänog roda. Pravilo 1 ¿ine kategorije i tu se imenice grupi¿u po semantici. Pravilo 2 ¿ine glasovi. Kad je re¿ o kategorijama, autor navodi imenice koje su jednog odre¿enog roda zato ¿to potpadaju pod isti nadre¿eni pojam, te tako ¿ine zajedni¿ki skup (npr. mu¿kog roda su dani u nedelji, meseci u godini, godi¿nja doba, strane sveta, padavine, vetrovi, itd.). Ovo nije novina za u¿enike nemäkog. Novina je u tome ¿to Vajenas iznalazi imenice koje po svojim znäenjskim odlikama mogu da se pove¿u u nove kategorije. On poziva ¿itaoca da promi¿lja, pravi analogije i da istvara nove kategorije.