Der, Die, Das

Der, Die, Das : tajne roda u nemäkom jeziku Iz predgovora srpskom izdanju Evo jedne zanimljive knjige o kojoj se u poslednje vreme veoma polemiše. Konstantin Vajenas ovo delo piše - a Kornet ga izdaje u srpskom prevodu - u nadi da ¿e onima koji üe nemäki jezik kao strani biti od izvesne, možda i suštinske pomöi. U nemäkom jeziku postoji muški, ženski i srednji rod imenica i on je oznäen odre¿enim ¿lanom der, die ili das koji stoji uz imenicu. Budüi da se svaka imenica üi zajedno sa gramati¿kim rodom, upravo ta dodela gramati¿kog roda predstavlja najve¿u potešköu üenicima nemäkog jezika. Pisano na engleskom, ovo delo se pre svega obräa govornicima engleskog koji üe nemäki, budüi da u engleskom ispred imenice ne stoji ¿lan koji oznäava rod te imenice. Ova knjiga je svakako korisna i govornicima srpskog. Srpski jezik poznaje muški, ženski i srednji rod imenica, ali postoje dve bitne stvari koje treba naglasiti: Prvo, iako postoji dosta primera gde se rodovi imenica u oba ova jezika poklapaju, te lako dolazi do transfera, odnosno preslikavanja roda iz maternjeg jezika u nemäki, to nije uvek slüaj. Taman kad govornici srpskog pomisle da je gramati¿ki rod u nemäkom lak, pogreše u dodeli roda i shvate da svaku nemäku imenicu moraju da naüe zajedno sa odre¿enim ¿lanom koji ispred nje stoji i koji je istovremeno marker roda. Dakle, da naüe napamet. Tako üenje roda nemäkih imenica i nama predstavlja potešköu. Drugo, svaka imenica u srpskom ima svoj rod koji je u odnosu na nemäke imenice pre¿utan ili nevidljiv (küa, drvo, pas). Naime, on postaje vidljiv tek kad koristimo npr. pokazne zamenice (ta küa, ovo drvo, takav pas) ili prisvojne zamenice (moja küa, tvoje drvo, njegov pas), ali ne postoji odre¿eni ¿lan koji se navodi uz imenicu kao marker roda. Ova knjiga ¿e, dakle, znäiti kako govornicima srpskog i drugih jezika u kojima se rodovi imenica razlikuju u odnosu na nemäki, tako i govornicima onih jezika koji ne poznaju kategoriju roda. Kad se naviknete na ideju da za svaku imenicu u nemäkom morate da znate rod, slede¿i korak je da pokušate da olakšate sebi üenje tako što ¿ete shvatiti zašto su neke imenice baš jednog odre¿enog roda. Koliko ¿e vam ova knjiga znäiti prilikom üenja nemäkog, iskljüivo je na vama. Ono što je sigurno - bez poznavanja roda imenica se u nemäkom jeziku jednostavno ne može, ako želite da pravite smislene i gramati¿ki ispravne re¿enice. Vajenas smatra da je sve mnogo lakše kad se shvate principi kojima se rukovodi pri dodeljivanju muškog, ženskog ili srednjeg roda nemäkim imenicama. On navodi dva pravila za imenice svakog pojedinänog roda. Pravilo 1 ¿ine kategorije i tu se imenice grupišu po semantici. Pravilo 2 ¿ine glasovi. Kad je re¿ o kategorijama, autor navodi imenice koje su jednog odre¿enog roda zato što potpadaju pod isti nadre¿eni pojam, te tako ¿ine zajedni¿ki skup (npr. muškog roda su dani u nedelji, meseci u godini, godišnja doba, strane sveta, padavine, vetrovi, itd.). Ovo nije novina za üenike nemäkog. Novina je u tome što Vajenas iznalazi imenice koje po svojim znäenjskim odlikama mogu da se povežu u nove kategorije. On poziva ¿itaoca da promišlja, pravi analogije i da istvara nove kategorije.